Kada sam imala 15 godina,imala sam 15-ak kilograma viška...tačnije oko 85.Na moju visinu od preko 177,izgledala sam poprilično ''grande''.U odnosu na ostatak mojih školskih drugarica i drugova,uvek za glavu veća.
Dešavalo se da me ismevaju,ali nikad me to nije doticalo.Uvek sam nekako obraćala pažnju na to da li su ljudi dobri,pametni,duhoviti,da li mi prijaju....pa nisam primećivala fizičke karakteristike.Ni danas ne razumem te podele,ja vidim da je neko debeo,ali isto tako vidim da mi je simpatičan,baš ne mogu da budem ograničena na fizičko.
Pre nekoliko dana,u autobusu,dva klinca,oko 17 god...kaže jedan:
Pazi...Ivana je žasu kako izgleda,debela,fuj...ali je puna love,znači prodja....
Drugi :Keš,kreda,novi fon...probaj brate nešto,žrtvuj se za ekipu.
Neki izrazi koje ja ne razumem...Uglavnom,otprilike sam skapirala da pričaju o drugarici koja ima novca i da to što je debela nije bitno za druženje sa njima.
Strašno.....
A Današnje tinejdžerke imaju zaista velike probleme.Imaju i tinejdžeri-dečaci,ali su devojčice osetljivija kategorija kad je pubertet u pitanju.Toliko nametanja kojekakvih standarda lepote,must have-ova,must look-ova...i ostalih must-gluposti današnjice.
Moram da budem mršava,moram da budem obučena ''dobro'',moram ovo,ono...Moram da bih se dopala nekome.
Svi govore da je bitno kakva si osoba,a opet se svim snagama trude da se uklope u te suprotne tabore neistomišljenika.Mada,razumljivo je...ipak su deca u pitanju.
A šta je sa nama starijima?
Da li se i mi trudimo,možda i nesvesno,da se uklopimo u neku grupu ne bi li se osetili prihvaćeno,ne bi li se dopali?Ne bi trebalo sa 27 i kusur,ali ima toga sve više nažalost.Posebno kad je reč o ženama koje žele da budu VOLJENE NOVCEM.Nova/stara pojava...kupuj sve,pa i ljubav.
A i neki muškarci su još uvek na tako niskom nivou razvoja,da je to zaista žalosno.
Navodno,pravi muškarci,pravi frajeri,najbolji ljubavnici su oni koji vole sve žene.....kojima je žensko telo umetnost,bilo ono vitko,bilo oblo...''kazanova sindorm''.
Ne znam da li isto važi i za žene.
Mi smo probirljivije,ne možemo baš sa svakim,osim naravno kad je stvar interesa u pitanju,gore pomenuta.
Naravno,ima i onih žena koje ne biraju...jel...onih...
Kada se dopadnete nekome ko je lep,bogat,pametan,uspešan,sexy.......Kako se osećate? lepo,cvetate,samopouzdanje raste....zamišljate noći u krevetu sa njim/njom.
Kada se dopadnete nekome ko je ružan,siromašan,priglup,krezav........kako reagujete?.....
U većini slučajeva bežite od njega,ili se smejete toj činjenici,ne želite da mu se dopadate..... sama pomisao na fizički kontakt sa njim vam je gadna.
U čemu je razlika kod ove dve situacije.Šta to govori o vama?
26/01/2012, 11:02
Ljudi su različiti. Civilizacija se totalno promenila. Sve se vrti oko tih para. Danas devojke žele mnogo toga, sve da je skupo, fino, paprenih cena. Misle da imaju vremena za udaju, pa do 30-ih nalaze sponzore itd., itd. Svi znamo kako to ide.
Ni meni nikada izgled nije bio bitan. Bezveze. Punije osobe su uvek veselije, pune života, dobrote. Ne gledam tako.
A što se tiče ove dve situacije. Garantujem da bi siromašniji dečko uspeo pre da obori s nogu neku devojku, nego ovaj bogatiji. Zaveo bi je na skromniji način, probudio neku romantiku, nežnost u njoj, i shvatila bi onda da se prave stvari ne kupuju. To je naravno samo u situaciji ako devojka dozvoli takvom mladiću da joj priđe.
26/01/2012, 11:09
Slazem se....ali koja devojka ce dozvoliti da joj pridje neko takav....sve je pdredjeno tom izgledu...robujemo time....ali kad nam se sve smuci,sto je retkost,onda izigravamo duhovno bogate osobe,i treba nam neko ko je drugaciji,nebitno kako izgleda....ko je dobar,plemenit,sa kim mozemo biti intimni istinski.....zaista komplikovano..
26/01/2012, 12:25
Ah te žene:)))
27/01/2012, 15:58
Slazem se da ne treba praviti razliku izmedju debelih i mrsavih, ruznih i lepih jer su to sve subjektivni stavovi ai pre svega svi smo mi ljudi. A sto se tice prvog kontakta, upoznavanja, morate priznati da je izgled nesto sto ce voditi daljem toku, naraavno nece biti presudan ali svakako ce predstavljati ulaznu kartu za neku dalju komunikaciju. Posle toga na red dolazi ono duhovno koje je naravno vaznije, ali kao sto rekoh put do njega je preko izgleda ukoliko tu osobu ne poznajemo.
Pozdrav! :))